Кивот Светог Кнеза Лазара из манастира Крка

Хиљаду деветсто осамдесет и девете године, поводом шест вијекова од боја на Косову, о. Војо је, тада још увијек ђакон, ангажован да изради кивот који би садржао честицу моштију кнеза Лазара, а који би се поклонио манастиру Крки у Книнској крајини. Овом приликом манастир Хиландар је поклонио мали, ручни, дуборезни цјеливајући крст из 16. вијека који би се положио у садржај кивота, док је манастир Раваница поклонио честицу моштију. Исте године кивот је завршен и посвећен духовној борби народа Тромеђе (Крајине, Далмације и Лике), те се нашао у манастиру Крка.

Бој на Косову

Родослов Хребељановића

Кивот је облика класичног средњовјековног реликвијара, у форми мањег сандука са поклопцем, а окован је сребром, гдје сваку страну чине представе у сребрном рељефу.

Оно што чини извјесну специфичност овог кивота је његова двострука природа, коју заправо чини композиција „кивота унутар кивота“. Наиме, садржај „спољног“ кивота је сада нови крст, израђен у материјализацији дуборезног крста окованог сребром и са дршком – постољем које може да се фиксира у за то предвиђен отвор када се подигне поклопац кивота. У овај крст је уграђена стаклена комора са честицом моштију. Ако узмемо у обзир да је форма реликвијара у облику крста хришћанска традиција још од 3. вијека, онда је јасно уочљив континуитет у традицији израде оваквог предмета, који је сада опет добио једну нову, савремену интерпретацију, поготово тиме што је у средиште овог крста уграђен мањи дуборезни крст из 16. вијека (поклон манастира Хиландара).

Херувим и молитва, лијево

Херувим и молитва, десно

Симболика крста и страдања на Голготи је очигледна тематска паралела између страдања кнеза Лазара на Косову, те је ова стилска одлука у великој мјери допринијела томе да кивот добије посебну ноту везану за личност самог кнеза. Може се уочити тај дуални карактер уједно и на примјеру „кивота у кивоту“, као и „крста у крсту“, што на неки начин кореспондира и са дуалношћу самог догађаја косовске битке као битке која се, са духовне тачке гледишта, истовремено водила и за земаљско и за небеско царство.

Аверс крста

Реверс крста

Као додатак и проширење ове аналогије, посвета српском народу из области Тромеђе такође је у складу са вјековном Голготом коју пролази народ смјештен на границу великих царстава, приморан вјечно да буде у средишту свих историјских превирања, обавезан на непрекидну борбу и истрајавање свог идентитета у сукобу са великим силама.

На поклопцу кивота налази се представа кнеза Лазара са светитељским ореолом, а у композицији која асоцира на иконографију представљања Светог Јована Крститеља, са обиљежјем мучеништва путем главе коју држи у тањиру, док у другој руци држи крст. Уз руб поклопца стоји натпис „За крст часни и вјеру Христову“.

 

Поклопац кивота, сребро, позлата, емајл

Предња (дужа) страна кивота носи масовну сцену, представу боја на Косову, док се на задњој налази родослов Хребељановића, а на краћим странама налазе се два анђела Серафима који су са обје стране фланкирани текстом заклетве кнеза Лазара уочи битке и текстовима из хроника тог времена.

Сам кивот опточен је једним карактеристичним елементом ношње Срба из Далмације, Лике и Крајине, а то су тзв. „илике“, или посебна врста сребрне токе која се налази на прслуку ношње, а у облику је орнаментисане полусфере.

Посебну карактеристику чини доња страна кивота која на двије сребрне плоче садржи посвету и молитву аутора, који се овдје потписао само као „мисионар Хиландара“, пратећи традицију у којој се на предмете који имају богослужбену улогу најчешће не ставља своје лично име.

Транскрипт молитве

 

Господи помолимсја
Господи помилуи.
Господе сведржитељу, Боже отаца наших.
Молим ти се услиши и помилуи, још ти приносимо кивот оваи. По великом угоднику твом, великомученику Лазару Косовском. Нека би по молитвама његовим повратио благослов, разум и мудреније циело народу твоме српске тромеђе. Да би благи Господ наш дао снаге очевима нашим да се раскаиу и затраже међусобно опроштење тешког гријеха прољевања братске крви. Сагријешише ти Господи свијесно и несвијесно мислећи да добро чине, тумарају већ 45 година у слијепачком мраку духовно и морално изгубљени у страшном бијесу братске омрзе сулудо се раздражујући крвљу братском, обманом ђаволском засљепљени.

О да би се твојом помоћи Господи подигао тај мрак обмане јер већ многи помријеше у мрзости. Нека нам сване зора истине твоје. Нека исплачу очи скамена срца страшног страха од мамамона који паде и показа своју немоћ. Нека пукне ледени оков безбожја генерације која прекиде доток благослова Св. Саве. Нека падне проклетство са нас. Нека се врате дјеца тромеђе у гњезда својих прародитеља и донесу радост, а и поновно духовно рођење свог рода. Прости Господи ово су ријечи молитве срца мога и љубави моје роду мом за кога направише руке моје кивот овај, а не ја по себи какав јесам гријешан и недостојан.
Амин
Помјани Господи
Епископа Николаја, Стевана, Остоја, Љубинко, Драшко. Василија, Илије, Симе, Босиљке, Биљане, Бранка, Деса, Зорица, Влајко, Марије, Луке, Јована, Војислава, Милош, Никола, Здравко, Симеона, Марије, Зара, Милица, Илијана, Ристо, Родољуб, Петар, Илије, Марка.
Помози Господе
Молитвама Св. Кнеза Лазара
Да овај крст буде на духовну корист и радост народа српске тромеђе, нека припада манастиру Крки али нека се носи међу народ свих великих празника широм тромеђе.
Испуните овај завјет тако вам Бог помогао,

Мисионар Хиландара

Изложбе

Бањалука
Требиње
Београд
Нови Сад

Контакт

info@bogicovek.com

Пријава

Обавештења о новим садржајима и изложбама