Холандија, свјетовно и духовно
Одлазак и боравак на западу, и то у једној од земаља са најдужом традицијом грађанског друштва, Холандији, која је истовремено и под великим утицајем свог про-
тестантског културно-историјског насљеђа, направио је једну велику прекретницу у Билбијином стваралаштву. Овдје видимо једно врло пластично раслојавање тематског оквира његових дјела на секуларне и духовне теме, које од протеклих, митолош- ких и космогонијских сада залазе у један велики и опсежни домен превасходно савременог човјека и свијета, а онда у домен есха- тологије, бавећи се апокалиптичним темама и будућности, како материјалне, тако и духовне.
Полазећи од извијесног културног шока који је свакако морао бити присутан тако радикалном промјеном околине тих 1970тих година, његова умјетност у иностранству постаје један, опет двосмјерни, документ истраживања и испитивања, истовремено на личном и спољашњем нивоу, тако да се могу уочавати елементи интроспекције и опсервације.
Интроспекција се у највећој мјери одиграва тестирањем и расвјетљивањем сопствене духовности и положаја у односу на околину, што се можда највише чита кроз надреалне аутопортрете Исповијест и Исповијест 2, који осим свог портретног карактера посједују и одлике хронолошког секвенцијалног наратива, свој- ственог иконографији (поготово са поновљеним ликом у више сцена). Цијела линија радова који се баве сопственим идентите- том одсликава и феноменологију православља у западном свијету, са свим контрастима које таква поставка доноси.
Опсервациона линија радова се огледа у представи тог свијета Запада, који кроз очи и систем вриједности човјека нашег култур- но-историјског и духовног идентитета постаје један надреални, готово нестваран свијет, чије се обличје увија и деформише као да је посматрано обрнутим двогледом, пред нама, а опет тако далеко и једва препознатљиво као стварни свијет. Оно што аутора плијени и привлачи није никако нека врста развијености, реда или поретка који би се могао очеивати, него прије оно што је остало људско у свему томе, а то је рурална идила, прикази старих људи и свега што асоцира на суштинске људске вриједности које одолијевају индустријском и економском привиду напретка.
Стриктно духовна умјетност, иконе, крстови и остали предмети даље настављају да дефинишу стилски израз у све развијенијем нивоу, који се можда највише огледа у радовима насталим у тех- ници рељефа у сребру, традиционалној техници која је захтијевала савладавање новог начина поставке, не само композиције, него и облика који својом тродимензионалношћу и великим ослањањем на рефлексије свјетла подразумијева додатно промишљање у кон- тексту околности сагледавања.
Свакако капитално дјело у колекцији ових радова је оно под називом Силазак Спаса у Ад, монументални сребрни рељеф који својом комплексношћу композиције и снагом израза црпи на насљеђу Дирера, једнако као и средњовјековних мајстора визан- тијске иконографије, а опет у врло карактеристичном личном изразу проте Билбије.
Опсервациона линија радова се огледа у представи тог свијета Запада, који кроз очи и систем вриједности човјека нашег култур- но-историјског и духовног идентитета постаје један надреални, готово нестваран свијет, чије се обличје увија и деформише као да је посматрано обрнутим двогледом, пред нама, а опет тако далеко и једва препознатљиво као стварни свијет. Оно што аутора плијени и привлачи није никако нека врста развијености, реда или поретка који би се могао очеивати, него прије оно што је остало људско у свему томе, а то је рурална идила, прикази старих људи и свега што асоцира на суштинске људске вриједности које одолијевају индустријском и економском привиду напретка.
