Кивот Светог Кнеза Лазара из манастира Крка

Хиљаду деветсто осамдесет и девете године, поводом шест вијекова од боја на Косову, о. Војо је, тада још увијек ђакон, ангажован да изради кивот који би садржао честицу моштију кнеза Лазара, а који би се поклонио манастиру Крки у Книнској крајини. Овом приликом манастир Хиландар је поклонио мали, ручни, дуборезни цјеливајући крст из 16. вијека који би се положио у садржај кивота, док је манастир Раваница поклонио честицу моштију. Исте године кивот је завршен и посвећен духовној борби народа Тромеђе (Крајине, Далмације и Лике), те се нашао у манастиру Крка.

Кивот је облика класичног средњовјековног реликвијара, у форми мањег сандука са поклопцем, а окован је сребром, гдје сваку страну чине представе у сребрном рељефу.

Оно што чини извјесну специфичност овог кивота је његова двострука природа, коју заправо чини композиција „кивота унутар кивота“. Наиме, садржај „спољног“ кивота је сада нови крст, израђен у материјализацији дуборезног крста окованог сребром и са дршком – постољем које може да се фиксира у за то предвиђен отвор када се подигне поклопац кивота. У овај крст је уграђена стаклена комора са честицом моштију. Ако узмемо у обзир да је форма реликвијара у облику крста хришћанска традиција још од 3. вијека, онда је јасно уочљив континуитет у традицији израде оваквог предмета, који је сада опет добио једну нову, савремену интерпретацију, поготово тиме што је у средиште овог крста уграђен мањи дуборезни крст из 16. вијека (поклон манастира Хиландара).

Симболика крста и страдања на Голготи је очигледна тематска паралела између страдања кнеза Лазара на Косову, те је ова стилска одлука у великој мјери допринијела томе да кивот добије посебну ноту везану за личност самог кнеза. Може се уочити тај дуални карактер уједно и на примјеру „кивота у кивоту“, као и „крста у крсту“, што на неки начин кореспондира и са дуалношћу самог догађаја косовске битке као битке која се, са духовне тачке гледишта, истовремено водила и за земаљско и за небеско царство.

Као додатак и проширење ове аналогије, посвета српском народу из области Тромеђе такође је у складу са вјековном Голготом коју пролази народ смјештен на границу великих царстава, приморан вјечно да буде у средишту свих историјских превирања, обавезан на непрекидну борбу и истрајавање свог идентитета у сукобу са великим силама.

На поклопцу кивота налази се представа кнеза Лазара са светитељским ореолом, а у композицији која асоцира на иконографију представљања Светог Јована Крститеља, са обиљежјем мучеништва путем главе коју држи у тањиру, док у другој руци држи крст. Уз руб поклопца стоји натпис „За крст часни и вјеру Христову“.

Предња (дужа) страна кивота носи масовну сцену, представу боја на Косову, док се на задњој налази родослов Хребељановића, а на краћим странама налазе се два анђела Серафима који су са обје стране фланкирани текстом заклетве кнеза Лазара уочи битке и текстовима из хроника тог времена.

Сам кивот опточен је једним карактеристичним елементом ношње Срба из Далмације, Лике и Крајине, а то су тзв. „илике“, или посебна врста сребрне токе која се налази на прслуку ношње, а у облику је орнаментисане полусфере.

Посебну карактеристику чини доња страна кивота која на двије сребрне плоче садржи посвету и молитву аутора, који се овдје потписао само као „мисионар Хиландара“, пратећи традицију у којој се на предмете који имају богослужбену улогу најчешће не ставља своје лично име.