Студеница - Света Анастасија Српска
Почетак 1990тих година је, у свему и на најразличитије начине, остао као велика прекретница, како на глобалном и националном плану, тако и на животима свих са ових простора. Живот проте Воје свакако није био изузет из ових тектонских промјена, те је на неки начин и морао да у свом професионалном и умјетничком контексту да одрази све оно што се издешавало тих трагичних и монументално важних неколико година.
За проту је ово почело и раније, завршивши један период свог умјетничког стварања великом изложбом Бог и човек у Музеју примењене уметности у Београду, изложбом која је на извијестан начин сакупила, објединила и уобличила врло хетерогено ствара- лаштво које је обиљежило период чак до двадесет година уназад од тог тренутка. Тако је један специфичан умјетнички опус успио да се на одређени начин систематизује, сагледа и представи као заокружена и дефинисана фаза, са својим хронолошким развојем.
Све то је довело до једног тренутка који се осјећао као пре- ломни, у којем је требало да као сљедећа степеница или сљедећи корак настане једно ново, капитално дјело, које ће наставити раз- вој у умјетничком смислу са једне стране, а мисију у духовном смислу са друге стране. Толике развијене вјештине и тематски контекст су просто захтијевале једну логичну надградњу.
Након споменуте посјете манастиру Студеници, идеја о изради кивота за Свету Анастасију се наставила формирати у један озбиљ- нији план почетком 1990тих година, у Холандији. Након смрти оца 1990 године, те развода, почетка рата у Хрватској и у Босни и Херцеговини, долази до врхунца ових драматичних догађаја, који се завршава у марту 1992. године протиним сном у којем га Свети Симеон охрабрује да се ухвати највећег подухвата до сада, а који је почео и да се најављује и насумичним знаковима на јави, позивима непознатих који говоре о кивоту, и сл.
Кивот Свете Анастасије Српске
По благослову старца Никанора из Хиландара прота прима материјал од којег ће се кивот израдити, а у питању је сребро од којега је дио чуван чак из времена средњег вијека, те други пле- менити материјали.
Рад на кивоту тако почиње током априла и маја 1992. године, и то прије свега израдом рељефног лика Христа у композицији деизис-а, а завршава се три и по године касније, 1995. године, када је сам кивот транспортован авионом из Амстердама за Београд. Дочекан је у присуству епископа Никанора банатског, игумана манастира Хиландар и уз мноштво народа на аеродрому, а како не би путовао празан, у кивот је положена марамица у коју је био умотан фрагмент моштију Свете Анастасије.
Свој пут кивот је наставио ка манастиру Жича, гдје га је доче- као епископ Стефан, а након тога ка своме коначном сједишту, манастиру Студеници, гдје је освећен у мјесецу Јулу.
