Форма и простор
Излазак из дводимензионалног у тродимензионални про- стор се у дјелу проте Билбије није десио нагло, него као природна и логична трансформација која је пратила
слијед од издизања слике у рељеф (прво декоративно као оков иконе, а онда и самостално, посебно у радовима у сребру), након чега се од плошне равни ослободила и прерасла у независан, сло- бодан облик. Ова трансформација се може пратити дијелом преко радова који се могу класификовати као примијењена умјетност – крстови, дуборези, посуде, па све до музичких инструмената од којих се издвајају гусле у посебном карактеристичном третману фолклорних мотива, па све до радова који су чиста скулптура – портрети, бисте и цијеле фигуре.
Једно од најзапаженијих дјела у овом домену је рад Страдање српског народа, комплексна скулптура у тисовом пању, која се састоји од низа масоцних сцена који се преклапају, преливају у спајају кроз неправилну органску форму кракова пања.
Дјело које је могуће посматрати и као колекцију микро-наратива и као један општи приказ тако широке теме, која се у овој кружној форми може интерпретирати и као историјски циклус, својеврсни мета- физички приказ времена ван природних закона, реферишући се на иконографску технику обрнуте перспективе, у којој се истовре- мено сагледава и више физичких и временских равни.
У домену материјала који се користе, Билбија је овом аспекту пришао са уобичајено еклектичним приступом, тако да се осим традиционалних медијума дрвета, камена и кости, укључују и племенити метали, сребро, злато, драго камење, али и прости материјали који су својим „пронађеним“ обликом пројавили извијесну форму или композицију која их је оживјела, прилаго- дила, и употпунила одабраним умјетничким третманом.
Осим вајања, резања и брушења, радови добијају облик и у тех- ници изливања, што у племенитим металима, као злато и сребро, што у месингу и др.